DOBRA STARA CRNA GORA

Po principu “suprotno", odlučili smo se za sve manje popularnu Crnu Goru. Jer gde ćeš izbeći gužve u julu 2016. godine ako ne u Crnoj Gori?! Ovde se apsolutno ništa nije promenilo još od vremena kada smo zajedno sa roditeljima provodili skoro svako leto. Uzeli smo avionske karte u jednom pravcu jer nismo znali kada i odakle ćemo se vratiti, ne volimo tu vrstu ograničenja a ovaj put smo još i mogli da je izbegnemo. Uhu! Iz Tivta smo trajektom pa lokalcem stigli u Herceg Novi. (Taksi od aerodroma do trajekta = 6 eur. Trajekt za pešake je besplatan a lokalni bus od Kamenara do Herceg Novog = 3eur. ) Tokom cele sezone busevi saobraćaju do HN na svakih 20 min. tako da nam je put od Tivta do Herceg Novog trajao malo duže od puta Bg – Tivat.

Smeštaj smo rezervisali preko Airbnb-a, kod rusa. Naši domaćini su nas sačekali na stanici, odvezli do apartmana i više ih nismo videli (ključ smo ostavili u apartmanu kada smo odlazili). Ovde se ipak nešto promenilo, privatnost zagarantovana, nema zajednićkih toaleta, nema klime koja više greje nego hladi I sl. Savršeno! I evo nas. Stari dobri Herceg Novi. Stare dobre stepenice, male plaže, stari stari grad. Za ulaz u stari grad treba da izdvojite 1 eur. Pošto smo bili početkom jula, a kako meštani kažu njihova sezona je od 20.07. pa do 20.08. osim zidina, praznog košarkaškog terena, prazne letnje pozornice zadovoljili smo se pogledom sa starih zidina na prelepu Boku. Zamišljam kako bi izgledalo kada bi se naplaćivao svaki ulaz na Kalemegdan ili Nišku tvrđavu...

Osim izleta u Dubrovnik jako me veselila plovidba starim dobrim brodićem, kroz Boku. Prevlaka, Mamula, Luštica, Rt Arza, Mirište, Plava Špilja, Žanjice. Mmmmm prelepo! Probijamo se kroz talase, prolazimo pored Prevlake gde je nekada bilo austrougarsko utvrđenje. Kapetan broda je izuzetan poznavalac istorije i svoje znanje veoma vešto prenosi i nama. Austrougari su uložili velike sume zlata da bi izgradili vojna utvrđenja koja su Boku čuvala od neprijatelja. Cela Boka je imala oko 120 vojnih utvrđenja a jedino Mamulu nikada nisu koristili u vojne svrhe. Ime je dobila po austrougarskom generalu Lazaru Mamuli. Ne znam ko je bio u većem čudu, da li kapetan i njegov pomoćnik kada su videli naš entuzijazam i radost jer smo kročili na ovo zlosutno mesto, i zavirili u svaki njegov kutak, ili mi kada nam je kapetan rekao da tu nemamo šta da vidimo i da ne shvata zbog čega smo se toliko zadržali. Sama činjenica da je stara 140 godina, i da se svima ledila krv u žilama kada čuju reč Mamula dovoljan je razlog za posetu. I u I i u II svetskom ratu Mamula je bila mesto na koje nikako ne želite da odete. Tokom oba rata predsavljala je zatvor, a u II je bila i koncentracioni logor. Tužno je što nijedan projekat za njeno uređenje do sada nije realizovan ali s obzirom na smisao za turizam možda je i bolje ovako. Napuštamo Mamulu dirnuti prizorom koji smo videli i razmišljam... da sam bila zarobljenik ako bih mogla da biram zatvor u koji bi me smestili birala bih Mamulu.

Plovimo dalje i nailazimo na veliku rupu u steni,oko 140m dubine, saznajemo da je to nekada bilo mesto gde se odmarala jugoslovenska podmornica. Kasnije su na tom mestu održavane jedne od najboljih rave žurki a kapetan kaže da je taj klub bio preteča Exita. Gledamo u proplanke koji se izdižu iznad stena i mora, nekada su bili prepuni maslinjaka. ,,Tu se pravio pršut bolji od Njeguškog” – ponosno je uzviknuo jedan meštanin, koji je plovio sa nama. ,,Klima bi se sama postarala za to, ne previše vlažna i taman suva“. Na jednoj steni zatičemo crtež nekakvog manastira i belu mrlju. Ne zna se ko je ni zašto baš na ovom mestu nacrtao manastir, veruje se Ostrog, ali se zna da je bela mrlja označavala metu u koju bi mornarica iz „šale“ gađala. Naravno, kako kažu, slika manastira dok je mornarica gađala nije postojala.

Nezaobilazna Plava špilja i kupanje u njoj. Ko je bio u Herceg Novom ovo sigurno nije propustio, niti bi trebalo! Dok plovimo Bokom razmisljam kako je nepravedno kada neko kaze da je Grčko ili Hrvatsko primorje puno lepše. Stvar ukusa, ali ova boja i temperatura mora je očaravajuca, zajedno sa vegetacijom i stenama.

Iz Herceg Novog smo otišli u Dubrovnik što preporučujem svima. Busevi saobraćaju tokom celog dana, mi smo otišli ujutru negde oko 8h i vratili se oko 22h. Nama je jedino falila noć u Dubrovniku pa nam je bilo žao što poslednji autobus za HN polazi oko 21h ali, drugi put ćemo nadoknaditi sve. ( Cena povratne karte je oko 12eur. , savet u autobusima zna da bude bas hladno zbog klime, jer je napolju 40+, pa ponesite nesto laganije da obučete ili da se pokrijete dok traje vožnja ). Kuda smo skitali u Dubrovniku u sledećem blogu. Pre povratka u Srbiju otišli smo i u stari dobri Petrovac. Petrovac ne izgleda staro ali je dobar. Dobar je za porodice sa malom decom i ruse, i jednih i drugih ima previše. Gradsku plažu smo zaobišli, jer je bila prepuna a mi smo žudeli za opuštanjem uz zov talasa i tišinu. Uspeli smo se uz brdo sa desne strane mora i nauživali se u pogledu i meditaciji. Prelepa obala Petrovca izdizala se visoko iz mora i čekala da je radoznale skitare osvoje, a zapravo je ona osvojila nas!

petrovac.img

Za sve ovo vreme, ovde mi je definitivno bilo najlepše. Ne budite lenji, i ako vas put navede u Petrovac prošetajte se ovom šumovitom obalom. Pogled je neverovatan, a uređena betonska staza vas vodi kroz nekoliko tunela do plaze koja je neprocenjivo lepša od “gradske“.

U Petrovcu smo ostali dva poslednja dana. Ako niste ljubitelj zajedničkih toaleta, “cimerskih” odnosa sa drugim posetiocima u istoj kući, odlučite se za neki od hotela koji opravdavaju odnos cene i kvaliteta. Popeli smo se još jednom na breg koji osvaja i oprostili se od mora kako dolikuje. Petrovcu i Crnoj Gori smo mahnuli kroz prozor autobusa koji je plovio kroz noć. Moram priznati da mi je nedostajala. Stara dobra, koja vraća u detinjstvo i koja će nas, nadam se, sa širokim osmehom dočekivati u budućnosti.

Katarina Mutavdžić