JEDINI SRBI U CRNOJ GORI

Ako nije prvi maj, ne idem u prirodu.

Ako nisam bolestan, ne pijem čaj.

Jedem ribu samo kada postim.

Tu se negde krije i razlog zašto svi koji razumemo ovaj jezik ne kampujemo dovoljno. Nije kampovanje toliko ni jeftino. 3 evra manji šator, 5 evra veći, 3 evra po osobi, 2 evra auto. Ponekad je potreban i priključak za struju, boravišna taksa 0,7 evra… Nakupi se oko 12 do 20 evra po danu. Zavisi gde ste krenuli. A mi smo ove godine krenuli do Žabljaka, a posle hladnih noći Durmitora, spustićemo se do mora. Opština Kotor. O tome i želim da pričam. Slobodno se zavali u ovu fotelju, uskoro ću ti reći i odakle je.

crna gora.jpg

Vožnja od Žabljaka do Perasta. Kafa u Perastu. Crnogorka koja neće da jede dok je naše “pseto u restoranu”. Smejemo se i dalje legalnom obliku rasizma. Svratili smo da guglamo kampove i ništa nas neće u tome sprečiti. A kampovi, svi su uz obale, rasuti po divljim krajevima Stoliva ili daleko ka Ulcinju. Jedan posle Kotora uopšte nije do mora, čisto kopno, na nekom brdu, ni u ludilu ne bih otišao tamo. Ali je farma, ima tajnu plažu, koze, kokoške i zove se Agape. Ne drži ga nadrkani Crnogorac koji mrzi pse, već nasmejani Iranac koji se zove Paša. Idemo tamo!

Agape Farm Camp je farma koja je i kamp. Ili je kamp koji je i farma. Ne znam. Nećeš znati ni ti ako odeš. Ali ćeš znati da je u Lješevici, na 5km od ribarskog sela Bigova. Da ima kokoške, koze i ljude koji opušteno kampuju sa decom. Postoji li i dalje more za 8 evra po noći? Nemoguće je pronaći ovo mesto ako malo ne krstariš mapom i ne istražuješ.

agape crna gora.jpg

Srećni smo što smo pronašli mirni raj. Paša, Iranac, i njegov tim volontera pokazali su nam kako da se osetimo kao kod kuće. Odmah su objasnili da piće iz frižidera možemo da uzimamo sami, da samo upišemo šta smo i koliko popili. I kada neko veruje da nećeš ukrasti pivo, krađa se stvarno nikada ne dogodi. Ovo je raj u kome ne želiš da pojedeš tu jabuku.

Vrlo je bitno putniku koji dolazi dati čašu hladne vode sa nanom i poželeti dobrodošlicu. To dobro zna lik sa Novog Zelanda koji radi za šankom. Bude ovde preko leta, pa se onda ponovo vrati kući kada u Crnoj Gori nije sezona. I koliko god je put do farme bio nepristupačan, toliko su ljudi na farmi pristupačni, srdačni i ostale stvari na …čni. Kampovali smo na farmi 2 noći, a ovo je na mene ostavilo najveći utisak:

viber image 3.jpg
  • Table sa duhovitim opaskama po celom kampu.
  • Lude koze.
  • Skrivena mesta za mršave kampere sa debelim hladom.
  • Ekološki, suvi WC, koji uopšte ne smrdi. Što znači da kada izbaciš tovar, pospeš ga piljevinom.
  • Sofa sa pogledom na more, na Tivat, Solil, Bijelu.
  • Vatra kada padne noć.
  • Rasuti kameni put do kampa, koji ti daje utisak da su koze tu sa razlogom ili da dolaziš na kraj sveta.
  • Mnogo stranaca koji kampuju sa decom, bar 3 bebe u kampu.
  • Plaža do koje je možda najteže stići, ali možeš sa psom. To smo pomislili i otežali sebi dan. Zagorski pesak, tako se zove plaža, daleko od svih, a na otvorenom moru. Savet: ponesite mnogo, mnogo vode i piva. Tamo bukvalno nema ništa.

Uvek postoje najmanje dva načina da se pristupi prirodi. Jedan je proračunat. Drugi je meditativan. Nedaleko od bezbroj plaža sa turistima, garantujemo da možeš da pronađeš mesto na kome ima ljudi, ali se osećaš kao da si sa njima potpuno sam iako ih uopšte ne poznaješ. Kada želiš da pričaš, pričaćeš sa svima i svi će pričati sa tobom. Kada ne želiš, ima mesta i za to.

Agape, farma i kamp. Farma na kojoj je budilnik petao, hrana ubrana iz bašte, tik uz tiganj u kome se kasnije sprema. Kažu nam: "Vi ste prvi Srbi koji su posetili kamp.". Osećali smo se kao da nismo u Crnoj Gori, nego da smo negde u Maroku ili Iranu ili da smo stranac u Parizu, Stingov Englez u Njujorku ili jedini Srbi u nekoj poptpuno za nas neotkrivenoj Crnoj Gori.

Bojan Šaptović