ISTANBUL GRAD SA HILJADU I JEDNOM PRIČOM

Sećate li se epizode Simpsonovih u kojoj Bart stoji ispred ambasade SAD u Australiji i skače levo desno vičući "Sada sam u Americi, a sada sam u Australiji"? Istanbul je jedini grad na svetu u kome mozete da činite isto, govoreći "Sada sam u Evropi, a sada sam u Aziji". Zapravo, to je grad za koji kada ga obiđete možete reći da ste videli i malo Pariza i malo Rijada, mnogo Zapada i još više Istoka. Grad koji će vas odvesti na putovanje kroz vreme, od antičkih vremena preko Vizantije i osmanskog doba, sve do današnjih dana.

Moje putovanje je započelo jutarnjim ulaskom u Istanbul, niz široki autoput koji se poput reke uliva u gradsko jezgro dok oko njega protiču nizovi bogatih vila, zatim stambenih zgrada, nakon kojih slede visoki neboderi. ČIni se kao da Istanbul raste ka nebu i pred vašim očima. I zaista tek tada postajete svesni veličine grada. A to da ste usli u jedan potpuno drugi svet, biće vam jasno čim kročite nogom na njegove bučne i neverovatno žive ulice. Zaboravite na saobraćajna pravila iz vaših mesta, na semafore, na pravila u kružnom toku, na pešačke prelaze. Vaše je samo da se stopite sa masom i krećete, bez obaziranja na kola ili druge ljude. Zastanete li na semoforu na kojem stoji crveno svetlo za pešake, očekujte poglede negodovanja "domorodaca", kojima neće biti jasno zasto vi pobogu stojite kada mozete da pretrčite ulicu između tri taksija i autobusa. Ovo je moj drugi boravak u Istanbulu i još uvek nisam uspeo da shvatim kako sve to funkioniše bez mrtvih i ranjenih svaki dan. Ali ono što jesam uspeo da shvatim jeste da sam zaljubljen u taj grad i ono što on nudi. Nemoguće je ne ostati fasciniran tim načinom života, koji na prvi pogled deluje da se odvija bez ikakvog reda i smisla. Turci su jedan bučan, jako bučan i vatren narod.

Smestio sam se u četvrti Laleli, deo starog gradskog jezgra, na nekoliko stotina metara od Ordu ulice, Meke za šoping. Teško ćete igde u Evropi naći grad sa toliko prodavnica načičkanih jedna uz drugu. Ukoliko ste ljubitelj dobrog šopinga (dobro budimo iskreni i dobrog šverca turske robe) onda je dobro što ste u Istanbulu. Nisam jedan o takvih, ali jesam proveo dobar deo prvog dana obilazeći njihove butike, prodavnice, zlatare, opčinjeno razgledajući sve te predivno ukrašane izloge, od kojih dugo vremena nisam mogao da odvojim pogled. Budimo iskreni, Turci i jesu jedni od najboljih trgovaca na svetu i učiniće sve da vas očaraju ne biste li baš kod njih kupili i ono što vam treba, ali i ono što vam ne treba.

Ovde bih zastao na kratko i osvrnuo se na svoj prvi boravak u Istanbulu, kada sam poput naivnog deteta, preplatio običan kozni kaiš 15 evra pritom shvativši par minuta kasnije da je isti taj kaiš prodao čoveku iza mene za 7 evra nakon cenkanja. Da, čuveno cenkanje, tako nepoznato kod nas, a tako redovna pojava u Turskoj. Jedino gde nema cenkanja jesu trzni centri. Bilo gde drugde cenjkajte se što više mozete, kao prvo uštedećete novac, kao drugo biće vam zabavno da proćaskate koju sa domaćinima. Turci jesu divni domaćini, ali nekada i previše navaletni u pokušajima da vam uvale neki svoj proizvod.

Nakon što ste naučili da ne gledate semafore i da pri kupovini uvek počnete od najnize moguće svote novca koju ste spremni da izdvojite, spremni ste za skitanje po Istanbulu. A ovde skitanje obuhvata obavezne vožnje tramvajem ili metroom u kojima možete zaboraviti na šverc, jer bez karte nećete imati pristup ni samoj stanici. Ako mislite da su gužve na beogradskim stanicama, varate se. Tek u Istanbulu shvatite šta znači gužva na stanici. Nakon uspešnog guranja i laktanja sa nervoznim putnicima i konačnog ulaska u tramvaj, uputio sam se pravo na najpoznatiji trg Istanbula, Taksim. Taj trg je glavna šetališna zona grada, ali i mesto gde će vas najlakše opljačkati ukoliko niste pažljivi. Ne, ne mislim da vas plašim, ali moja iskustva su takva. Dva puta sam šetao Taksimom, prvi put za Novu godinu 2012. i sada drugi put, oba puta sam čvrsto stezao torbicu uz sebe zbog očiglednog i upadljivog praćenja od strane nekoliko džeparoša, za koje vam se nekad čini da svesno žele da vam stave do znanja da ste njihova meta. Lepša strana Taksima jesu butici sa nešto kvalitetnijom robom nego u ostatku grada, dakle opet raj za šoping. Šetalište dosta podseća na beogradsku Knez Mihajlovu ili bilo koje drugo šetalište u evropskim gradovima, samo što je sve mnogo veće i nekako deluje bučnije. Relativno brzo sam prošao Taksim i zaputio se ka Galata kuli, prelepom vidikovcu Istanbula na koji se nisam popeo jer bi samo u
redu za ulaz proveo oko sat vremena. Od Galata kule put vodi kroz strmu i usku kaldrmu koja vijuga pravo ka Galata mostu. Put između Galata kule i Galata mosta je idelan za kupovinu raznih suvenira, zbog dućana koju su duž cele ulice smešteni jedni uz druge. Čini mi se da u Istanbulu ima više prodavnica nego stanovnika.

Osim prodavnica, ono što se nikako ne može zaobići jeste čaj i turske baklave. Jedini problem koji možete imati jeste da se odlučite između bezbroj poslastičarnica. Nalaze se na svakom ćošku. Tek kada sednete i probate turski čaj, shvatićete zašto Turci više piju svoj čaj nego običnu vodu. Nećete verovati, ali Turci vrlo malo piju kafu. Zato je najpameitnije s vremena na vreme, kao predah od dugih šetnji po brdovitom Istanbulu, sesti negde i uzivati u čaju i turskim kolačima. Nakon prvog dana provedenog u neobaveznoj šetnji i razgledanju grada, ostali dani bili su posvećeni "putovanju kroz vreme" i obilasku istanbulskih znamenitosti poput Topkapi palate, Aja Sofije, Plave Džamije, Cisterne Bazilika (ovde su snimali film "Anđeli i Demoni") i Arheološkog muzeja Istanbula. Nastavak priče čitajte na ISTANBUL, PUTOVANJE KROZ VREME.

instambul.jpeg

Marko Baroš