SVE IGRE DUBROVNIKA

Santorini, Firenca, Barselona, Venecija, od skora i Dubrovnik, spadaju u gradove koje nikada ne bi trebalo posetiti. Zato što im mi svojim dobro isplaniranim odmorima ne damo da se odmaraju od hordi turista u potrazi za što jeftinijom kafom ili kartom.

"Grad mi liči na otisak pečata istorije; ovako je puna istorije još jedino Venecija. I ovde, kao i tamo, ništa novo nije nadošlo, i ovde se vidi verna slika onoga što je nekad bilo." Baron Aleksandar von Warsberg, 1871.

Ne pišem o Dubrovniku kao stari Dubrovčanin kome se baš i ne sviđa nova moda koju su donele serije, a slepo pratile turističke agencije... Ali neka to bude jedina stvar koja će ti smetati kod Dubrovnika - ovaj previše lični tekst o njemu.

"Htedoh u Dubrovnik i ne odoh. Lepši je kao grad moje duše." A. G. Matoš

I dok su turisti samo još jedan zemljotres koji će on preživeti. I dok sa kruzera uplovljavaju u ovu državu za sebe, u talasima gutaju malobrojne starosedeoce koje se sklanja ili iznajmljuju i poslednju kućicu u kamenu za nekih „što više kuna je moguće“. Dubrovnik je među svim starim gradovima za koje znam, kao neki čovek sa širokim ramenima koga ne možeš da obiđeš. A opet previše visok i slojevito obučen da ga ne možeš ni preskočiti. Da bi mu uopšte prišao, moraš hodati od autobuske stanice do starog grada bar 30 minuta, možda i više. Kada smo videli gužvu u starom gradu shvaili smo i zašto je autobuska stanica toliko daleko od centra. Dubrovnik je jedan od razloga zašto smo tog leta bili u Herceg Novom - da bismo posetili Dubrovnik na jedan dan. Onda ćemo i nekog sledećeg leta otići u Herceg Novi - da bismo u Dubrovniku proveli bar još jedan dan. I mislim da će se to stalno ponavljati. Odlazak u Dubrovnik Zimi, takođe je opcija.

dubrovnik.jpg

"Ponekad kada prošetam kroz grad pitam se je li se istanjio svet igre? Je li odzvonilo istinskoj igri od tolikih lažnih igara? U svetu novca i sticanja moći ni igra više ne može zadržati svoj nehaj i poletnost, svoju maštovitost i nezlobivost, svoje čisto lice bez bora. Zar igra može živeti na teniskim igralištima ograđenim žicom, na bazenima gde se plaća ulaznica? Toliko je svud prisutna želja da se ostvari svojina nad prostorom, da se duh isprazni surogatima a telo obeshrabri." Milan Milišić

Za Dubrovnik sam prvi put čuo od dede, kome je zanimanje bilo da gradi puteve. Deda je bio putar i radio je na valjku. Utabavao  je staze ljudima koji će po njima skitati. Mislim da je ovo njegova fotografija iz Dubrovnika. Baš zbog nje i baš zbog Milutina, ne osećam se loše kada na svakom koraku u Dubrovniku pročitam tu užasnu generalizaciju da su Srbi i Crnogorci zaslužni za užasno bombardovanje Dubrovnika 1991. Kivan sam zbog toga isto koliko i svaki Dubrovčanin, sve dok poznajem bar jednog čoveka koji ga je i gradio.

Dubrovnik je poluostrvo preko puta koga je osrvo Lokrum koje ima najveću zbirku eukaliptusa izvan matične Australije. Pročitao, 70! Danas se na Lokrumu ne može ili ne sme prespavati, jer „Neka je proklet svako ko uzme Lokrum za sopstveno uživanje.“ Ali preko dana, van svih legendi i ukletih priča koje prate Lokrum, možete uživati u mrtvilu mora, mirisu bilja ili nudističkoj plaži. Na Lokrumu nikada nisam bio, ali sam ga gledao i istraživao. Ukucajte Lokrum na svom internet pretraživaču, imaćete pola nautičke milje tekstova i legendi o njemu.

"Jutarnja je slika grada znojna sušičava febra / prosjaka gladnih podno gradskih mira. / Čitav Grad je stara svirala što svira / za škudu stranca tuđinskoga srebra..." Miroslav Krležalegendi o njemu.

Ulicama Dubrovnika hodali su Držić, Gundulić, pa i Kiš i Kapor, ali niko nikada od tih velikana nije imao svoj spomenik. Jer Dubrovnik je mnogo veći i važniji spomenik od bilo kog pojedinca koji je u njemu boravio.

dubrovnik.jpg

Ko se bolje seća Dubrovnika, neka piše o njemu. Neka opisuje male uličice pune restorana i neka traži ili predlaže najbolji kutak. Meni je od Dubrovnika u sećanju ostao vruć dan, podeljena Plazma i stakleni prsten koji je trajao nekoliko meseci od kada je kupljen pored česme, sa iznenađujuće hladnom vodom.

Bojan Šaptović