NA DURMITOR NA MORE

🏔️ Leti su zimski džemperi jeftiniji. Išli smo tom logikom. Imamo psa, pa je širok spektar mesta na kojima možemo da letujemo drastično skratio povodac. Na letovanje želimo sa psom, evo kako smo u tome uspeli i zašto nam je kamp na Durmitoru bio najbolje rešenje.

 Durmitor, pešačka staza do Crnog jezera

Durmitor, pešačka staza do Crnog jezera

🚗 Tatin prvi auto bio je Fića. Pričao mi je kako ga je vozio do mora. Iznajmili smo Fiat 500c i krenuli na Durmitor. Čovek koji nam je iznajmio auto neprekidno je pominjao kako je auto pravi sportski. Pravi sportski, ponovio je bar 500c puta. Sve što smo poneli je stalo, pas je stao, sve je stalo - i kamp oprema i veliki kamperski ranac, što ne menja činjenicu da je gepek veličine rerne. Pravi sportski auto, ali u smislu vozila za golf teren. O da, dobra stvar je što je Fića kabriolet.

🥕 Pored stavke "automobil", bitno nam je da kupimo i hranu koju ćemo pripremati u kampu. Rešili smo da kupovinu obavimo van centra Beograda, recimo u Rodi u Mladenovcu, jer smo ionako išli preko Topole, Užica, Nove Varoši, pa na granični prelaz Ranče kod Jabuke. Svuda je jeftinije nego u Beogradu.

 Treća važna stvar je benzin. Bezolovni u Srbiji 154 dinara, u Crnoj Gori 1,38 evra. Oko 9 dinara jeftinije u Srbiji, što znači da ćemo napuniti pun rezervoar u Prijepolju.

🇲🇪 Verujem da niko, ali baš niko ne stiže u ono vreme u koje planira. Naše planirano vreme bilo je 20.00h, ali na Žabljak smo stigli nešto posle 22.00h. Na recepciji kampa, koji se jednostavno zove "Kamp kod Boće", nigde nikoga. Rade do 22.00h. Šta sad?

 Auto kamp Kod Boće, Durmitor

Auto kamp Kod Boće, Durmitor

Auto kamp se nalazi 2,1 km od centra Žabljaka na 1.450 m nadmorske visine. Pozovite ih, pitajte koje su cene, jer cene na sajtu nisu ažurirane godinama. Cena za auto je 2 evra, manji šator (do 4 osobe) je 3 evra, po čoveku se plaća 3 evra, boravišna taksa 0,7 evra. Za nas dvoje ukupno 12,4 evra. Pas - besplatno.

Da li je neko nekad sklapao šator sa lampom u ruci? Kakav izazov posle 8 sati vožnje. U 23.00h šator je bio gotov. Skroz gotov. Kao i mi.

Bio je ponedeljak, sunčan dan, ali noć, posebno na Durmitoru, nikada ne nože biti prijatna. Hladno je. U šatoru se vidi dah. Vreme je za tehniku "disanje u vreću". Sad je malo bolje. I svake naredne noći, sve je bolje.

Pošto se ulaz u Nacionalni park Durmitor naplaćuje 3 evra, dobro je što smo odabrali kamp u Razvršju. 45 minuta pešačenja kroz šumu, obeleženim putem i ugledaćete Crno jezero. Onda ćete videti tablu "kupanje na sopstvenu odgovornost", verovatno zbog toga što ne postoje spasioci na jezeru. Voda je hladna, ali prijatna i pogrešili su svi oni koji na sopstvenu odgovornost nisu zaplivali u Gorske oči.

Posetili smo Crno jezero i Vražje jezero. Crno je hladno. Vražje je isto hladno. Samo što na Vražjem nema skoro nikoga. A i voda je za nijansu toplija. I kakva bi ovo priča o Durmitoru bila da ne saznamo da je reč Durmitor najverovatnije nastala od keltskih reči "dur mi tore" što znači "planina puna vode". Imamo i spisak jezera, na kojim nadmorskim visinama su i koja im je najveća dubina,


                                  n.v. (m) d. (m)

  • Crno jezero               1416        49
  • Vražje jezero             1411        10.6
  • Riblje jezero              1409       5.5
  • Pošćansko jezero      1487       3.6
  • Modro jezero             1609      3.3
  • Valovito jezero          1695       3.5
  • Veliko škrčko jezero  1686      17.2
  • Malo škrčko jezero    1711         5.9
  • Sušićko jezero           1150        5.0
  • Jablan jezero            1791         8.5
  • Zminičko jezero        1285        3.8
  • Barno jezero             1489        2.0
  • Zabojsko jezero        1477       18.8
  • Ševarita lokva           1693        4.0
  • Zeleni vir                   2028       2.5
  • Srablje jezero           1623         2.5
  • Zminje jezero           1520         7.7
  • Suva lokva                1594         1.0

Na kraju, moram vam priznati, nismo izdržali da ostanemo sve dane na Durmitoru. Privlačila nas je slana voda, Iako dekintirani, odlučili smo da se spustimo starim putem ka Risanskom zalivu. Kako je bilo u nastavku putovanja čitajte u blogu JEDINI SRBI U CRNOJ GORI.

Bojan Šaptović