OTIŠLA SAM SAMA U NICU I 7 DANA OTKRIVALA GRAD

Ako dođete sami jednog sunčanog jutra u Nicu, nećete imati druge opcije, već da se naviknete da je ovo vaš grad, da su ovi ljudi novo otkriće, da je njihova umetnost i sloboda nešto što ćete sresti samo u Francuskoj.

I baš tog jutra, između dva posla koji radi, sačekala me je moja Francuska cimerka, riđokosa devojka koja živi sa dve mačke i ima, za Srbe neobičan hobi. Ona je umetnica, koja radi u butiku i izdaje stan preko AirBnb da bi mogla da putuje po Parizu i sa neafirmisanim fotografima pravi nage fotografije. Dobar način da me natera da odmah iskočim iz balkanskog kalupa i prigrlim francusku slobodu.

nica francuska.jpg

Baš ova devojka mi je svako jutro donosila najbolje kroasane iz obližnje pekare, servirala pun bokal kafe i marmeladu, i nestajala ostavljajući me sa dve, gore pomenute mačke da uživamo u pogledu sa njene terase.

nica.jpg

Prirodno je da nastavim sa pričom o hrani, jer sam, pored korasana, baš u Nici probala najbolje sireve, koje sam našla na glavnoj (i jedinoj) pijaci Cours Saleya, koja je bila par stotina metara udaljena od mog smeštaja.  A koja nije ni bila pijaca, bar ne onakva kakvu bih ja očekivala. Smeštena na trgu, okružena brojnim restoranima i kafićima, i ograđena starim i novim gradom, u jutarnjim satima sakupila bi najrazličitije proizvode koje su prodavci i preprodavci iznosili i nudili turistima. Nisam uspela da shvatim kako se ovde planirao nastup prodavaca, ali sam svakog jutra nailazila na druge stvari izložene na tezgama.

Od mog prvog viđenja sa ovim delom grada, do polaska u Srbiju, pijaca povrća je postajala pijaca suvenira, zatim sireva i mesa.
— Slavica Božić

Svako je ove imao svoj dan i vreme izlaganja. U popodnevnim satima tezge su ustupale mesto stolovima fensi restorana, koji su hranili gladne i suncem ošamućene turiste.

nica.jpg

I ovde se magija grada ne gasi. Nica je, kao i većina primorskih gradova koje sam imala priliku da vidim, u sebi ugnezdila stari i novi grad. Stare zidine kriju barove u kojima se pije pivo i živi malo drugačije dan i noć. I slatke, male lokale u kojima konobari ne žele da pričaju engleski, pa je pravo iznenađenje ako dobijete kafu koju ste poručili, ali uvek divno što im nedostaje one toliko nasilne prijatnosti koje većina ugostitelja ima.

Kula Belanda je prirodni nastavak ove sedmodnevne šetnje Nicom, koja može da ponudi najbolji pogled na stari, novi grad i Englesko šetalište, ali i šum vodopada koji me je sačekao na samom vrhu. A uz dovoljno upornosti, para udobnih papuča i fotoaparata dobila sam sliku Nice na dlanu. Ubeđena sam da su se svi fotografi peli ovde samo za jedan dobar kadar.  Ali vredi!

nica.jpg

Samački život u Nici nije me vodio samo u šetnju do starog grada i po obližnjim restoranima, već i duž Engleske promenade, verovatno najpoznatije stvari koja se vezuje za Nicu. U zalivu Anđela naišla sam na divnu luku i po prvi put videla kako se čisti more tokom noći velikim mrežama koje vuče par čamaca.

nica.jpg

I upoznala neke zanimljive ljude. Ivana je po poreklu Bugarka, što mu u Francuskoj dođe kao da si susreo našeg čoveka. I već godinama živi i radi u Nici. Trbuhom za kruhom. Anđelo je Italijan, koji živi i radi u Milanu, ali svako leto provodi na obalama Nice. Uz blistav osmeh i savršeno uredne nokte, bio je najstilizovaniji muškarac na plaži.

nica.jpg

A u zalivu Anđela, anđela na svakom koraku. Jer baš na ovom mestu, kamenite obale goste divne kafiće i restorane, a sa tamno plave pučine svakoga dana sleće i poleće avion, koji me je 13. avgusta vratio nazad u Srbiju.

slavica božić.jpg

Slavica Božić