SPIAGGIA DEL PRINCIPE

Preporuke na internetu kažu da je jako teško spustiti se do Prinčeve plaže. Znači idemo.

sardinija

Imamo auto, imamo gorivo. Imamo grožđe i banane. Imamo hleb sa orasima i rikotu. Imamo patike za trčanje iako je 45 °C. Imamo velike rančeve, jer imamo dosta banana i grožđa. I litre i litre vode, razumete.

Devin je na slovenačkom, a Duino na italijanskom. Stigle smo nakon sat i po vremena vožnje od Gorice u Italiji. Duino je udaljen od Trsta tek nekih 20 minuta.

Dolazimo do zamka u Duinu, Castello di Duino. Parkiramo se odmah pored ulaza u zamak, jer gužve u ovom gradiću i nisu tako velike. Turisti uglavnom posećuju zamak i obično se radi o grupi od oko 20-ak ljudi.

Provlačimo se kroz uske uličice pored ulaza u zamak i stižemo do škole za internacionalne studente u ovom gradiću. Prolazimo kroz dvorište škole, dugim i prašnjavim stepenicama. Avgustovsko regenerišuće sunce probija se kroz krošnje i njegovi zraci nas mirno vode ka strmini.

sardinia

Susreti sa pogledom na pučinu mogu da se porede sa pesmama, osećanjima, žmarcima, ali mi se čini da ništa nije dovoljno dobro. Samo budeš zahvalan svaki put kad se to desi. Osećaš kao da ne propuštaš magiju koju ovaj svet ima da ponudi. Nema tu suvišnog entuzijazma, to je realnost.

Da li mi smetaju ogrebotine i rane od skakanja sa kamena na kamen? Da li mi smeta kupaći prljav od zemlje iako još uvek nisam ni legla na plažu ? Da li mi smeta težak ranac i još jedna torba u ruci? Halo, ne. Počinjem da razmišljam o ranama tek kad osećam kako more i sunce počinju da ih leče. Boli i uživam u tome što mi priroda pomaže.

Spuštamo se sa tačke koja je oko 30 m iznad nivoa vode, a spuštanje traje oko 20 minuta. Držimo se za grane i korenje mediteranskih borova i žbunja, tražimo neku utabanu stazicu da bismo smislile sledeći korak.

sardinija

Stigle smo iznad usekline u steni koja je oko 5 metara iznad vode. Najlepše bi bilo skočiti u vodu direktno odatle. Plaža je sa naše desne strane i do nje dolazimo koristeći se rukama i nogama.

Ubrzo nam je prišao muškarac, jedan od pet ljudi na plaži, da bi nam pomogao sa stvarima. Ispred nas na plaži je nebo, more, malo u daljini se vidi plaža u Sistijaniji. Iznad nas je zamak, sve podseća na priče o romantičnim putovanjima pisaca u zemlje Mediterana, tamo negde u XX veku. More je prozirno zeleno i plavo. Cveće u žbunovima po stenama je jarko crveno i ružičasto. 

Na obalu se s vremena na vreme spuštaju studenti da bi pojeli sendvič, popušili cigaretu i na brzinu se iskusno bacili u vodu na 20 minuta. Neki manje iskusni odustaju kada dođu do usekline i zanimljivo je gledati ih kako pokušavaju da ne odustanu. Vratiće se sigurno i sutra.

sardinija.png

Mi smo tu već satima. Napravile smo sendviče i pojele ih ćaskajući o vinu i sportovima na vodi sa dvoje lokalaca. U vreme golden houra na obalu je pristala grupica ronilaca u svom čamcu. Sve je počela da nas pokriva senka zamka, a zatim i senka stene na kojoj se nalazi zamak iznad nas.

Postalo je hladno, ali koža na telu kao da je već dovoljno gipka i čvrsta da upije tu resku hladnoću nakon celodnevnog upijanja sunca. Ramena i butine su bele od soli. Sunce ulazi u vodu mirno, ostavljajući utisak da će i sutra ponovo biti tu i podeliti sa nama svoj veličanstveni nastup.

sardinija.png

Jelena Cvetković